Tačno vreme

Sat je mehanički ili elektronski uređaj koji je dizajniran za merenje vremena.

Prvi uređaj koji je korišćcen za merenje vremena bio je suncani sat, uredjaj koji nam je pokazivao vreme prema poziciji Sunca. Pokazivao je poziciju senke po sunčanom danu, na ravnoj površini na kojoj su obeleženi sati. Sa druge strane, poznato je da su mnoge drevne civilizacije koristile raličite metode pre sunčanog sata, kao što su krugovi od kamenja za vreme sezonskih dogadjaja.

Vodeni satovi, zajedno sa sunčanim satovima, verovatno su najstariji instrumenti za merenje vremena. Vodeni časovnik ili klepsidra meri vreme regulisanim protokom tečnosti u posudu, kroz uzani otvor ili van nje. Vodeni satovi su se uglavnom koristili u Staroj Grčkoj, gde ih je uveo Platon, koji je takođe pronašao i budilnik koji je radio na principu vode .

Mehanički sat prati vreme korišćenjem zapinjače koja kontroliše rotaciju niza zupčanika koji mere vreme. Ovaj važna tehnologija je omogućila dalji razvoj mehaničkih satova. Ovi satovi merili su vreme preciznije nego sunčani ili vodeni časovnici. Smatra se da je ova vrsta satova nastala u Evropi početkom 14. veka.

Sat sa klatnom je precizana vrsta časovnika, koji koristi klatno kao element za merenje protoka vremena. Ova vrsta sata bio je standardni uređaj za merenje vremena u Evropi još od 1656, kada je i napravljen, a njegov izuitelj bio je holandski naučnik Kristijan Hajgens. Mnogi smatraju Hajgensa za pronalazača modernih satova i za jednog od najboljih časovničara svih vremena.

Za razliku od mehaničkih satova koje pokreću klatna i zupčanici, elektične satove pokreće električna energija. Izumitelj ove vrste časovnika je Francis Ronalds, koji ga je patentirao 1815. godine. Tridesetih godina prošlog veka, sinhroni električni satovi su zamenili dotadašnje mehaničke, i tako postali standardni časovnici za merenje vremena u svetu.

Kvarcni sat koristi elektronski oscilator koji je napravljen od kvarcnog kristala da bi precizno merio vreme. Prvi kvarcni sat nastao je 1927. godine u laboratoriji Bell Telephone.

Atomski sat koristi standardnu rezonantnu frekfenciju atoma kao brojač za precizno merenje vremena. Ova vrsta satase i danas koristi kao najtačniji uređaj za merenje vremena.

Ovo je digitalna vrsta časovnika, koji prikazuje trenutno vreme sa sekundama I datumima, bazirano na osnovu podataka sa vašeg računara.

Za razliku od Onlajn tajmera, upotreba ove vrste časovnika ne zahteva nikakva sprecifična podešavanja. On automatski prikazuje trenutno vreme na osnovu podešavanja u vašem računaru, a može biti prikazan i preko celog ekrana.

Analogni satovi imaju kazaljke koje pokazuju sate i minute, zatim brojeve, oznake ili rimske brojeve koji pokazuju dan podeljen na 12 sati. Digitalni satovi se razlikuju od analognih satova po tome što imaju LCD ili LED ekran na kojem je vreme prikazano u brojevima.

Standardni časovnik prikazuje samo vreme, dok mehanizam u hronografu omogućava i merenje kratkih vremenskih perioda, poput štoperice.